JEDNAK NAČIN OBRAČUNA PRIRODNOG GASA U SRBIJI
Potrošačima prirodnog gasa čiji merni uređaj nema ugrađen korektor (merila temperature i pritiska u realnim uslovima isporuke i automatska korekcija protekle zapremine prirodnog gasa na zapreminu u standardnom stanju), isporučena zapremina (količina) prirodnog gasa će se, počev od računa za februar 2010. godine, na jedinstven način, računski svoditi na standardno stanje gasa. Postupak svođenja izmerene na obračunsku zapreminu prirodnog gasa (onu sa kojom se gas obračunava kupcima), utvrđen je Uredbom o izmenama i dopunama Uredbe o uslovima za isporuku prirodnog gasa“ koju je usvojila Vlada RS na sednici održanoj 21. januara 2010. godine („Službeni glasnik RS“ broj 3/2010 od 22. januara 2010. godine). Uredba je stupila na snagu 23. januara 2010. godine, a primenjuje se od 1. februara 2010. godine. Ovom uredbom se propisuju i rokovi u kojima su energetski subjekti dužni da ugrade adekvatnu i podese mernu opremu.

Zbog fizičkih osobina prirodnog gasa, energetski sadržaj određene zapremine gasa zavisi od pritiska, temperature i toplotne vrednosti (kvaliteta) gasa, koji se utvrđuje na osnovu hemijskog sastava gasa. U realnim radnim uslovima, gas se isporučuje pri različitim vrednostima pritiska i temperature i promenljivog je hemijskog sastava, pa zbog toga i toplotne vrednosti. Cena prirodnog gasa se utvrđuje za određene uslove na mestu isporuke: pritisak od 1013,25 mbar i temperaturu od 15°C (standardno stanje gasa), kao i za referentnu donju toplotnu vrednost gasa od 33.338,35 kJ/m3 u standardnom stanju gasa. Isporučena zapremina (količina) gasa pri realnim, radnim, uslovima se od ulaza u zemlju i mesta proizvodnje domaćeg gasa do krajnjih kupaca preračunava (“svodi”) na ove uslove, kako bi svi distributeri obračunavali gas na isti način i da bi kupci istu količinu energije plaćali po istoj ceni (cena za uslugu distribucije – mrežarina i naknada po mernom mestu su različite po distribucijama, ali cena energije iz gasa će biti ista).

Zapremina fizički proteklog gasa izmerena u radnim uslovima, svodi se na obračunsku zapreminu u dva koraka:

• • na standardno stanje gasa, što se može raditi automatski ili računski, u zavisnosti od toga da li na mestu isporuke, uz merilo fizičkog protoka gasa, postoje i merila pritiska i temperature, koji omogućavaju kontinualno svođenje protekle zapremine na zapreminu u standardnom stanju (merila sa korektorom) i prikazivanje svedene vrednosti na meraču;

ukoliko postoji samo korekcija temperature (vrednost prikazana na mernom uređaju je već svedena po temperaturi) ili je merni uređaj postavljen unutar objekta, izmerena zapremina se računski svodi samo po pritisku;

• na referentnu donju toplotnu vrednost gasa, što se uvek radi računski.Za domaćinstva i druge male potrošače, ugradnja korektora nije ekonomski opravdana, tako da jedino preostaje da se svođenje radi računski, za šta se moraju koristiti transparentne formule i podaci. Metodologijama za izračunavanje cena i tarifnim sistemima, utvrđeno je da se tarifni stavovi, odnosno cene, određuju za standardno stanje gasa i referentnu donju toplotnu vrednost gasa, pa je računsko svođenje za mesta isporuke bez automatskog svođenja obavezno. Treba imati u vidu da oko 90% ukupnog broja kupaca nema automatsku korekciju zapremine i da su to sve mali potrošači, a da je njihovo učešće u ukupnoj potrošnji oko 30%.

Postupak koji je propisan ovom Uredbom, utvrđen je na osnovu iskustava domaćih i stranih distribucija (Nemačke, Italije, Austrije i Hrvatske). Većina distributera u Srbiji je i do sada svodila isporučene količine gasa na standardno stanje, ali su na različite načine utvrđivali prosečne parametre radnog stanja za obračunski period i primenjivali su različite formule za preračunavanje, pa su se rezultati svođenja razlikovali i do 4%. Distributeri koji u periodu pre primene tarifnih sistema, nisu u računima prikazivali svođenje, efekte svođenja su ugrađivali u cenu gasa, tako da oni nisu bili vidljivi niti proverljivi za potrošače.

Računsko svođenje izmerene zapremine na zapreminu u standardnom stanju gasa

Za računsko svođenje na standardno stanje gasa, koristi se ista formula koja se primenjuje u korektoru radi automatskog svođenja, a definisana je Pravilnikom o metrološkim uslovima za merila koja koriguju zapreminu proteklog gasa – MUS.Z-19/1, 1985. g., Službeni list SFRJ broj 9/1985 i glasi:

gde su:

Pri izboru načina utvrđivanja parametara radnog stanja prirodnog gasa (pritiska, temperature i donje toplotne vrednosti), vodilo se računa da postupak bude jednostavan, uz dovoljnu tačnost aproksimiranih vrednosti (nepotrebna je tačnost veća od propisane tačnosti merila, budući da krajnji rezultat ima tačnost najmanje tačnog podatka u računu), kao i da vrednosti relevantne za obračun budu lako proverljive.

Parametri radnog stanja gasa, kao srednje vrednosti za obračunski period, određuju se na sledeći način:

Svođenje zapremine prirodnog gasa u standardnom stanju na obračunsku zapreminu

Obračunska zapremina se uvek utvrđuje računski, svođenjem zapremine u standardnom stanju na referentnu donju toplotnu vrednost, prema formuli:

Vo = Vs · Hpd / Hr (m3)

gde su:

Ostvarenu donju toplotnu vrednost u obračunskom periodu utvrđuje energetski subjekt za transport prirodnog gasa, odnosno energetski subjekt za distribuciju prirodnog gasa ako distribuira mešavinu gasa preuzetu iz transportnog sistema i drugih izvora.

Praktično, svaki kupac će unapred znati sve elemente koji učestvuju u korekciji, osim ostvarene srednje donje toplotne vrednosti gasa, koja se računa za svaki obračunski period i prikazuje na računu.

Očekivane razlike između izmerene i obračunate zapremine isporučenog gasa

Obračunata zapremina će biti različita od izmerene po tri osnova, i to:

• usvojene radne temperature – zapremina će biti povećana za 3,22% u periodu od 1. oktobra do 30. aprila, ako merni uređaj nema nikakvu korekciju (ni po pritisku ni po temperaturi) i ugrađen je izvan objekta (za merne uređaje ugrađene unutar objekta nema svođenja po temperaturi);
• usvojenog radnog pritiska – za priključni pritisak 18 mbar ≤ Rm ≤ 24 mbar i nadmorsku visinu od 80m zapremina će biti povećana za 1,6%; sa porastom nadmorske visine, korekcija opada za 0,1% sa svakih 10m i iznad 230m se umanjuje isporučena zapremina, po ovom osnovu;
• ostvarene srednje donje toplotne vrednosti prirodnog gasa – u delu Banata gde je veliki udeo domaćeg gasa koji ima nižu toplotnu vrednost od referentne, korekcija po ovom osnovu može da dovede do smanjenja izmerene vrednosti i do 10%; za uvozni gas, koji troši velika većina kupaca jer se uvozi preko 90% potrebnog gasa, zbog njegove veće toplotne vrednosti od usvojene referentne (sada oko 34.200 kJ/m3), izmerene količine će, u proseku, biti povećane za 2,6%.

Sledi da će razlika između obračunske i izmerene zapremine za domaćinstva biti najveća za kupce čiji merni uređaji nemaju automatsku korekciju ni po pritisku ni po temperaturi, koji žive na nižim nadmorskim visinama i snabdevaju se uvoznim gasom, za oko 7,6 %.

Za proveru obračunske zapremine gasa, izračunate na osnovu: izmerene zapremine gasa, parametara radnog stanja gasa i ostvarene prosečne donje toplotne vrednosti gasa u obračunskom periodu, možete koristiti kalkulator.