Karakteristike prirodnog gasa
Prirodni gas je čist izvor energije koji ne zagađuje okolinu, lako se koristi, praktičan je, dostupan i ne zahteva dodatni prostor za skladištenje.
Prirodni gas je bez boje i mirisa, vrlo zapaljiv, pri čemu oslobađa veliku količinu energije. Pri sagorevanju u atmosferu emituje niske količine potencijalno štetnih produkata za okolinu. Predstavlja zapaljivu mešavina ugljovodičnih gasova uglavnom metana, ali sadrži i etan, propan, butan i pentan. Prirodni gas koji se isporučuje za široku potrošnju je skoro čisti metan.
Prirodni gas nije otrovan i znatno lakši je od vazduha: gustina prirodnog gasa približno iznosi 0,68 kg/Sm3 a vazduha 1,293 kg/Sm3. Zapremina se obično meri standardnim kubnim metrima (Sm3) što odgovara količini gasa koja pri pritisku od 1,01325 bar i temperaturi od 15 °C zauzima prostor od 1 m3.
Prirodni gas sagoreva plavim plamenom, svrstava se među ekološki najčistije energente. Donja toplotna moć prirodnog gasa s kojom računamo u Srbiji je 33,338 MJ/m3.
Iz podzemnih nalazišta, prirodni gas se vadi i pročišćava, a zatim se transportuje gasovodnim mrežama. Gasovodi se sastoje od čeličnih cevi velikih prečnika, kompresorskih stanica, skladišta, mernih i regulacionih stanica. Odavde se preko distributivnih gasnih mreža (DGM) transportuje do korisnika. Prirodni gas je, uz ugalj, jedini primarni oblik energije koji se može direktno upotrebiti. Transportuje se u gasovitom stanju cevovodima, ili u tečnom stanju specijalnim brodovima (metanijerima) za tečni prirodni gas.
Pošto je prirodni gas bez boje, ukusa i mirisa, iz sigurnosnih razloga, za upotrebu u širokoj potrošnji dodaje mu se miris kako bi mogao da se oseti u koncentracijama mnogo manjim od donje granice zapaljivosti. Obično se dodaje odmah posle izlaza iz transportnog sistema, na samom ulazu u distributivnu mrežu.
Ukoliko se prirodni gas koristi pravilno ne postoje nikakve opasnosti u njegovom korišćenju. Ali nepravilnim, odnosno nestručnim rukovanjem gasnim uređajima, može doći do neželjenih efekata kao što su gušenje, trovanje i eksplozije.
Prirodni gas je bez boje i mirisa, ali iz razloga bezbednosti dodaje mu se tečnost MERKAPTAN specifičnog mirisa koja potrošaču daje signal da gas curi iz instalacije. U tom slučaju treba zatvoriti slavinu dovoda gasa i zatražiti pomoć stručnog lica. U uputstvu svakog uređaja koji radi na gas postoji obrazloženje i objašnjenje mogućih rizika i kako ih sprečiti.
Primena prirodnog gasa se može podeliti na njegovu primenu u energetske svrhe kao goriva (za grejanje ili pokretanje motora sa unutrašnjim sagorevanjem) i u neenergetske svrhe kao sirovina u hemijskoj industriji (pri proizvodnji azotnih đubriva, metanola, sirćetne kiseline i drugih hemijskih jedinjenja).
Prirodni gas se koristi u domaćinstvima, kao energent za grejanje i hlađenje (male kotlarnice za celu kuću, etažno grejanje, grejanje raznim gasnim pećima), pripremu tople potrošne vode i pripremu hrane, kao i u poljoprivredi (u povrtarstvu, cvećerstvu, stočarstvu) i za proizvodnju toplotne energije i tehnološke pare u toplanama i u industrijskim energanama.