Природни гас је по својој природи гас без боје, мириса и укуса. с обзиром на високи садржај метана (98%) његова својства су одређена својствима метана. Метан и други виши угљоводоници са физиолошке тачке гледишта нису опасни по човека. Присуство природног гаса у ваздуху, постаје опасно за здравље само после смањења садржаја кисеоника у ваздуху испод концентрације која је неопходна за нормално дисање (16-17%). При већим концентрацијама природног гаса у ваздуху осећа се недостатак кисеоника, све до угушујућег деловања. Основни проблем употребе гаса, са становишта безбедности, јесте опасност од експлозије, која је својствена свим горивним гасовима кад су помешани са ваздухом у одређеном односу. Природни гас са високим садржајем метана, какав се користи у Европи и Републици Србији, има доњу границу експлозивности 5%, а горњу 15%. То значи да је свака смеша природног гаса и ваздуха која садржи 5-15% природног гаса, представља потенцијалну опасност и у додиру са пламеном или варницом, може изазвати експлозивно дејство. Зато се из безбедносних разлога, строго прописују мере контроле присуства природног гаса у затвореним просторијама, путем уређаја који откривају најмању концентрацију гаса у простору, као и мере одоризације, односно давања гасу јаког и карактеристичног мириса ради раног откривања присуства у простору. Дистрибуцијска предузећа која имају обавезу одржавати дистрибутивну гасну мрежу, имају обавезне периодичне контроле унутрашњих гасних инсталација на њихову пропусност, као и обавезу информисања, обуке и хитног реаговања по позиву корисника.

Гушење настаје смањењем концентрације кисеоника у ваздуху, односно повећањем концентрације природног гаса. При концентрацијама мањим од 5 % природни гас не дјелује штетно по људски организам. У већим концентрацијама делује као обичан загушљивац, смањујући концентрацију кисеоника у ваздуху.

Тровање може настати индиректно, иако сам природни гас није отрован. Наиме, при неправилном сагоревању у димним гасовима, насталим сагоревањем природног гаса, јавља се угљен-моноксид (ЦО) који је врло отрован. Концентрација угљен-моноксида од 0,2 % у ваздуху проузрокује смрт у року од 2 сата.

Експлозија може настати уколико се створи концентрација од 5% до 15 % природног гаса у смеси са ваздухом уз још један услов постојања отвореног пламена, као иницијатора паљења.

Температура паљења је најнижа температура при којој се гас, у смеси са ваздухом (кисеоником) запали. Зависно од састава гаса, притиска и граница паљења (експлозивности) најнижа температура паљења природног гаса креће се од 595 до 645 °Ц.