Природни гас је чист извор енергије који не загађује околину, лако се користи, практичан је, доступан и не захтева додатни простор за складиштење.

Природни гас је без боје и мириса, врло запаљив, при чему ослобађа велику количину енергије. При сагоревању у атмосферу емитује ниске количине потенцијално штетних продуката за околину. Представља запаљиву мешавина угљоводичних гасова углавном метана, али садржи и етан, пропан, бутан и пентан. Природни гас који се испоручује за широку потрошњу је скоро чисти метан.

Природни гас није отрован и знатно лакши је од ваздуха: густина природног гаса приближно износи 0,68 кг/См3 а ваздуха 1,293 кг/См3. Запремина се обично мери стандардним кубним метрима (См3) што одговара количини гаса која при притиску од 1,01325 бар и температури од 15 °Ц заузима простор од 1 м3.

Природни гас сагорева плавим пламеном, сврстава се међу еколошки најчистије енергенте. Доња топлотна моћ природног гаса с којом рачунамо у Србији је 33,338 МЈ/м3.

Из подземних налазишта, природни гас се вади и прочишћава, а затим се транспортује гасоводним мрежама. Гасоводи се састоје од челичних цеви великих пречника, компресорских станица, складишта, мерних и регулационих станица. Одавде се преко дистрибутивних гасних мрежа (ДГМ) транспортује до корисника. Природни гас је, уз угаљ, једини примарни облик енергије који се може директно употребити. Транспортује се у гасовитом стању цевоводима, или у течном стању специјалним бродовима (метанијерима) за течни природни гас.

Пошто је природни гас без боје, укуса и мириса, из сигурносних разлога, за употребу у широкој потрошњи додаје му се мирис како би могао да се осети у концентрацијама много мањим од доње границе запаљивости. Обично се додаје одмах после излаза из транспортног система, на самом улазу у дистрибутивну мрежу.

Уколико се природни гас користи правилно не постоје никакве опасности у његовом коришћењу. Али неправилним, односно нестручним руковањем гасним уређајима, може доћи до нежељених ефеката као што су гушење, тровање и експлозије.

Природни гас је без боје и мириса, али из разлога безбедности додаје му се течност МЕРКАПТАН специфичног мириса која потрошачу даје сигнал да гас цури из инсталације. У том случају треба затворити славину довода гаса и затражити помоћ стручног лица. У упутству сваког уређаја који ради на гас постоји образложење и објашњење могућих ризика и како их спречити.

Примена природног гаса се може поделити на његову примену у енергетске сврхе као горива (за грејање или покретање мотора са унутрашњим сагоревањем) и у неенергетске сврхе као сировина у хемијској индустрији (при производњи азотних ђубрива, метанола, сирћетне киселине и других хемијских једињења).

Природни гас се користи у домаћинствима, као енергент за грејање и хлађење (мале котларнице за целу кућу, етажно грејање, грејање разним гасним пећима), припрему топле потрошне воде и припрему хране, као и у пољопривреди (у повртарству, цвећерству, сточарству) и за производњу топлотне енергије и технолошке паре у топланама и у индустријским енерганама.