ЈП "СРЕМ-ГАС"

Мере безбедности

Мере безбедности

МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ

За безбедно и сигурно коришћење природног гаса потребно је придржавати се одређених правила и мера предострожности као и код примене досад уобичајених кућних апарата.

Земни гас није отрован, није канцероген, лакши је од ваздуха, запаљивост му је у опсегу од 5-15% садржаја у ваздуху (за бензин 1,4 – 7%). У добро проветреним просторијама исцурели гас се брзо разиђе. Експлозивна запаљива смеса се ствара у лоше проветреним просторијама. Пламен се гаси када престане „цурење“ гаса. Температура пламена је нижа него код бензина. Како је природни гас без мириса, у циљу безбедности, гасу који се користи у домаћинству се додаје меркаптан, односно врши се одоризација (“омиришљавање”) гаса.  Меркаптан има снажан и непријатан мирис, нешкодљив је, а указује на присуство гаса.

На сваком гасном уређају код горионика, уграђују се аутоматски сигурносни вентили који раде на принципу биметала. Приликом случајног гашења пламена (промаја, искипело јело и слично) хлади се биметал вентила који аутоматски спречава истицање гаса. У случају оштећења разводне мреже у кући или стану, кидањем цеви односно, ако икако дође до наглог истицања гаса, реагује аутоматски вентил на главном доводу гаса у кучни мерно-регулациони сет (КМРС), затвара довод гаса и спречава да у домаћинству дође до превелике, запаљиве концентрације.

Просторија у којој се налази потрошач гаса мора задовољити одређене услове у погледу запремине, проветравања и вентилације. Због тога је обавезан пројекат гасне инсталације, у кући или стану, израђен од стране овлашћеног пројектанта, а који прегледа и оверава ЈП“Срем-гас“.

Димњаци морају бити исправни, пред почетак грејне сезоне очишћени и прегледани од стране локалне димничарске организације, која издаје потврду о исправноси и прегледу димњака.

За веће потрошаче гаса (котлови, и сл. ) обавезно је омогућење вентилације, природне или принудне, како то пропише пројекат.

Сва трошила: решое, пећи, бојлере, камине… обавезно куповати у специјализованим продавницама уз атесте овлашћене установе, гаранције и са сервисном мрежом. У циљу безбедности и сигурности градјана, неће се дозволити прикључење трошила која не поседују ваљану атестну документацију.

Јавно предузеће ће прописати услове уградње уређаја и инсталација у погледу квалитета, стручности у изводењу радова и редовне контроле и одржавања. Значи, за кућну инсталацију је обавезан пројекат, овлашћени извођач радова и трошила гаса са атестираним прикључцима и гарантованог квалитета. Обавезан је технички пријем изведене инсталације као и периодично одржавање. Много обавеза на први поглед, али све у циљу безбедног коришћења гаса.

Индустријски потрошачи подлежу посебним законским прописима о безбедности и заштити од пожара.

Гас је добар помоћник у домаћинству, алл захтева дужну пажњу. Човек је изазивач 83% од свих експлозија у Србији. Број несрећа проузрокованих природним гасом је на нивоу броја несрећа изазваних громом.

КАКО ИЗБЕЋИ НЕСРЕЋЕ ?

Редовним одржавањем и редовним периодичним контролним и превентивним прегледима гасних инсталација и апарата. Дистрибутер гаса, производјачи и увозници гасних апарата-трошила, сервиси, па и димничари, путем пригодних упутстава намењених корисницима, утицаће на повећање степена техничке културе при коришћењу гаса и гасних апарата.

ШТА РАДИТИ КАДА СЕ ОСЕТИ МИРИС ГАСА?

* Затворити гасну славину (вентил) у кућном мерно-регулационом сету и напустити објекат. У затвореном положају ручица стоји хоризонтално, односно под углом од 90 степени у односу на цевовод;

* Не палити светло, а уколико је укључено не искључивати га;

* Одмах отворити прозоре и врата и направити промају;

* Никако не уносити отворен пламен, не пушити, не користити електрично звоно, не користити телефон као ни било коју електронску направу која може проузроковати варницу ;

* Ако претпостављате да гас долази из подрума, не улазећи у подрум отворите прозоре или врата и позовите дистрибутера;

* Дежурној екипи дистрибутера омогућите приступ оштећеним местима;

* Евентуална оштећења на гасној мрежи НЕ СМЕТЕ САМОСТАЛНО ОТКЛАЊАТИ, јер је то у надлежности дистрибутера ! ! ! ! !

* Сачувати мир

Опасности при употреби природног гаса

Опасности при употреби природног гаса

ОПАСНОСТИ ПРИ УПОТРЕБИ ПРИРОДНОГ ГАСА

Природни гас је по својој природи гас без боје, мириса и укуса. с обзиром на високи садржај метана (98%) његова својства су одређена својствима метана. Метан и други виши угљоводоници са физиолошке тачке гледишта нису опасни по човека. Присуство природног гаса у ваздуху, постаје опасно за здравље само после смањења садржаја кисеоника у ваздуху испод концентрације која је неопходна за нормално дисање (16-17%). При већим концентрацијама природног гаса у ваздуху осећа се недостатак кисеоника, све до угушујућег деловања. Основни проблем употребе гаса, са становишта безбедности, јесте опасност од експлозије, која је својствена свим горивним гасовима кад су помешани са ваздухом у одређеном односу. Природни гас са високим садржајем метана, какав се користи у Европи и Републици Србији, има доњу границу експлозивности 5%, а горњу 15%. То значи да је свака смеша природног гаса и ваздуха која садржи 5-15% природног гаса, представља потенцијалну опасност и у додиру са пламеном или варницом, може изазвати експлозивно дејство. Зато се из безбедносних разлога, строго прописују мере контроле присуства природног гаса у затвореним просторијама, путем уређаја који откривају најмању концентрацију гаса у простору, као и мере одоризације, односно давања гасу јаког и карактеристичног мириса ради раног откривања присуства у простору. Дистрибуцијска предузећа која имају обавезу одржавати дистрибутивну гасну мрежу, имају обавезне периодичне контроле унутрашњих гасних инсталација на њихову пропусност, као и обавезу информисања, обуке и хитног реаговања по позиву корисника.

Гушење настаје смањењем концентрације кисеоника у ваздуху, односно повећањем концентрације природног гаса. При концентрацијама мањим од 5 % природни гас не дјелује штетно по људски организам. У већим концентрацијама делује као обичан загушљивац, смањујући концентрацију кисеоника у ваздуху.

Тровање може настати индиректно, иако сам природни гас није отрован. Наиме, при неправилном сагоревању у димним гасовима, насталим сагоревањем природног гаса, јавља се угљен-моноксид (ЦО) који је врло отрован. Концентрација угљен-моноксида од 0,2 % у ваздуху проузрокује смрт у року од 2 сата.

Експлозија може настати уколико се створи концентрација од 5% до 15 % природног гаса у смеси са ваздухом уз још један услов постојања отвореног пламена, као иницијатора паљења.

Температура паљења је најнижа температура при којој се гас, у смеси са ваздухом (кисеоником) запали. Зависно од састава гаса, притиска и граница паљења (експлозивности) најнижа температура паљења природног гаса креће се од 595 до 645 °Ц.

Карактеристике природног гаса

Карактеристике природног гаса

ПРИРОДНИ ГАС

Природни гас је чист извор енергије који не загађује околину, лако се користи, практичан је, доступан и не захтева додатни простор за складиштење.

Природни гас је без боје и мириса, врло запаљив, при чему ослобађа велику количину енергије. При сагоревању у атмосферу емитује ниске количине потенцијално штетних продуката за околину. Представља запаљиву мешавина угљоводичних гасова углавном метана, али садржи и етан, пропан, бутан и пентан. Природни гас који се испоручује за широку потрошњу је скоро чисти метан.

Природни гас није отрован и знатно лакши је од ваздуха: густина природног гаса приближно износи 0,68 кг/См3 а ваздуха 1,293 кг/См3. Запремина се обично мери стандардним кубним метрима (См3) што одговара количини гаса која при притиску од 1,01325 бар и температури од 15 °Ц заузима простор од 1 м3.

Природни гас сагорева плавим пламеном, сврстава се међу еколошки најчистије енергенте. Доња топлотна моћ природног гаса с којом рачунамо у Србији је 33,338 МЈ/м3.

Из подземних налазишта, природни гас се вади и прочишћава, а затим се транспортује гасоводним мрежама. Гасоводи се састоје од челичних цеви великих пречника, компресорских станица, складишта, мерних и регулационих станица. Одавде се преко дистрибутивних гасних мрежа (ДГМ) транспортује до корисника. Природни гас је, уз угаљ, једини примарни облик енергије који се може директно употребити. Транспортује се у гасовитом стању цевоводима, или у течном стању специјалним бродовима (метанијерима) за течни природни гас.

Пошто је природни гас без боје, укуса и мириса, из сигурносних разлога, за употребу у широкој потрошњи додаје му се  мирис како би могао да се осети у концентрацијама много мањим од доње границе запаљивости. Обично се додаје одмах после излаза из транспортног система, на самом улазу у дистрибутивну мрежу.

Уколико се природни гас користи правилно не постоје никакве опасности у његовом коришћењу. Али неправилним, односно нестручним руковањем гасним уређајима може доћи до нежељених ефеката као што су гушење, тровање и експлозије.

Природни гас је без боје и мириса, али из разлога безбедности додаје му се течност МАРКАПТАН специфичног мириса која потрошачу даје сигнал да гас цури из инсталације. У том случају треба затворити славину довода гаса и затражити помоћ стручног лица. У упутству сваког уређаја који ради на гас постоји образложење и објашњење могућих ризика и како их спречити.

ПРИМЕНА ПРИРОДНОГ ГАСА

Примена природног гаса се може поделити на његову примену у енергетске сврхе као горива (за грејање или покретање мотора са унутрашњим сагоревањем) и у неенергетске сврхе као сировина у хемијској индустрији (при производњи азотних ђубрива, метанола, сирћетне киселине и других хемијских једињења).

Природни гас се користи у домаћинствима, као енергент за грејање и хлађење (мале котларнице за целу кућу, етажно грејање, грејање разним гасним пећима), припрему топле потрошне воде и припрему хране, као и у пољопривреди (у повртарству, цвећерству, сточарству) и за производњу топлотне енергије и технолошке паре у топланама и у индустријским енерганама.