Kategorija

Mere bezbednosti

Mere bezbednosti

MERE BEZBEDNOSTI

Za bezbedno i sigurno korišćenje prirodnog gasa potrebno je pridržavati se određenih pravila i mera predostrožnosti kao i kod primene dosad uobičajenih kućnih aparata.

Zemni gas nije otrovan, nije kancerogen, lakši je od vazduha, zapaljivost mu je u opsegu od 5-15% sadržaja u vazduhu (za benzin 1,4 – 7%). U dobro provetrenim prostorijama iscureli gas se brzo raziđe. Eksplozivna zapaljiva smesa se stvara u loše provetrenim prostorijama. Plamen se gasi kada prestane „curenje“ gasa. Temperatura plamena je niža nego kod benzina. Kako je prirodni gas bez mirisa, u cilju bezbednosti, gasu koji se koristi u domaćinstvu se dodaje merkaptan, odnosno vrši se odorizacija (“omirišljavanje”) gasa.  Merkaptan ima snažan i neprijatan miris, neškodljiv je, a ukazuje na prisustvo gasa.

Na svakom gasnom uređaju kod gorionika, ugrađuju se automatski sigurnosni ventili koji rade na principu bimetala. Prilikom slučajnog gašenja plamena (promaja, iskipelo jelo i slično) hladi se bimetal ventila koji automatski sprečava isticanje gasa. U slučaju oštećenja razvodne mreže u kući ili stanu, kidanjem cevi odnosno, ako ikako dođe do naglog isticanja gasa, reaguje automatski ventil na glavnom dovodu gasa u kučni merno-regulacioni set (KMRS), zatvara dovod gasa i sprečava da u domaćinstvu dođe do prevelike, zapaljive koncentracije.

Prostorija u kojoj se nalazi potrošač gasa mora zadovoljiti određene uslove u pogledu zapremine, provetravanja i ventilacije. Zbog toga je obavezan projekat gasne instalacije, u kući ili stanu, izrađen od strane ovlašćenog projektanta, a koji pregleda i overava JP“Srem-gas“.

Dimnjaci moraju biti ispravni, pred početak grejne sezone očišćeni i pregledani od strane lokalne dimničarske organizacije, koja izdaje potvrdu o ispravnosi i pregledu dimnjaka.

Za veće potrošače gasa (kotlovi, i sl. ) obavezno je omogućenje ventilacije, prirodne ili prinudne, kako to propiše projekat.

Sva trošila: rešoe, peći, bojlere, kamine… obavezno kupovati u specijalizovanim prodavnicama uz ateste ovlašćene ustanove, garancije i sa servisnom mrežom. U cilju bezbednosti i sigurnosti gradjana, neće se dozvoliti priključenje trošila koja ne poseduju valjanu atestnu dokumentaciju.

Javno preduzeće će propisati uslove ugradnje uređaja i instalacija u pogledu kvaliteta, stručnosti u izvodenju radova i redovne kontrole i održavanja. Znači, za kućnu instalaciju je obavezan projekat, ovlašćeni izvođač radova i trošila gasa sa atestiranim priključcima i garantovanog kvaliteta. Obavezan je tehnički prijem izvedene instalacije kao i periodično održavanje. Mnogo obaveza na prvi pogled, ali sve u cilju bezbednog korišćenja gasa.

Industrijski potrošači podležu posebnim zakonskim propisima o bezbednosti i zaštiti od požara.

Gas je dobar pomoćnik u domaćinstvu, all zahteva dužnu pažnju. Čovek je izazivač 83% od svih eksplozija u Srbiji. Broj nesreća prouzrokovanih prirodnim gasom je na nivou broja nesreća izazvanih gromom.

KAKO IZBEĆI NESREĆE ?

Redovnim održavanjem i redovnim periodičnim kontrolnim i preventivnim pregledima gasnih instalacija i aparata. Distributer gasa, proizvodjači i uvoznici gasnih aparata-trošila, servisi, pa i dimničari, putem prigodnih uputstava namenjenih korisnicima, uticaće na povećanje stepena tehničke kulture pri korišćenju gasa i gasnih aparata.

ŠTA RADITI KADA SE OSETI MIRIS GASA?

* Zatvoriti gasnu slavinu (ventil) u kućnom merno-regulacionom setu i napustiti objekat. U zatvorenom položaju ručica stoji horizontalno, odnosno pod uglom od 90 stepeni u odnosu na cevovod;

* Ne paliti svetlo, a ukoliko je uključeno ne isključivati ga;

* Odmah otvoriti prozore i vrata i napraviti promaju;

* Nikako ne unositi otvoren plamen, ne pušiti, ne koristiti električno zvono, ne koristiti telefon kao ni bilo koju elektronsku napravu koja može prouzrokovati varnicu ;

* Ako pretpostavljate da gas dolazi iz podruma, ne ulazeći u podrum otvorite prozore ili vrata i pozovite distributera;

* Dežurnoj ekipi distributera omogućite pristup oštećenim mestima;

* Eventualna oštećenja na gasnoj mreži NE SMETE SAMOSTALNO OTKLANjATI, jer je to u nadležnosti distributera ! ! ! ! !

* Sačuvati mir

Opasnosti pri upotrebi prirodnog gasa

Opasnosti pri upotrebi prirodnog gasa

OPASNOSTI PRI UPOTREBI PRIRODNOG GASA

Prirodni gas je po svojoj prirodi gas bez boje, mirisa i ukusa. s obzirom na visoki sadržaj metana (98%) njegova svojstva su određena svojstvima metana. Metan i drugi viši ugljovodonici sa fiziološke tačke gledišta nisu opasni po čoveka. Prisustvo prirodnog gasa u vazduhu, postaje opasno za zdravlje samo posle smanjenja sadržaja kiseonika u vazduhu ispod koncentracije koja je neophodna za normalno disanje (16-17%). Pri većim koncentracijama prirodnog gasa u vazduhu oseća se nedostatak kiseonika, sve do ugušujućeg delovanja. Osnovni problem upotrebe gasa, sa stanovišta bezbednosti, jeste opasnost od eksplozije, koja je svojstvena svim gorivnim gasovima kad su pomešani sa vazduhom u određenom odnosu. Prirodni gas sa visokim sadržajem metana, kakav se koristi u Evropi i Republici Srbiji, ima donju granicu eksplozivnosti 5%, a gornju 15%. To znači da je svaka smeša prirodnog gasa i vazduha koja sadrži 5-15% prirodnog gasa, predstavlja potencijalnu opasnost i u dodiru sa plamenom ili varnicom, može izazvati eksplozivno dejstvo. Zato se iz bezbednosnih razloga, strogo propisuju mere kontrole prisustva prirodnog gasa u zatvorenim prostorijama, putem uređaja koji otkrivaju najmanju koncentraciju gasa u prostoru, kao i mere odorizacije, odnosno davanja gasu jakog i karakterističnog mirisa radi ranog otkrivanja prisustva u prostoru. Distribucijska preduzeća koja imaju obavezu održavati distributivnu gasnu mrežu, imaju obavezne periodične kontrole unutrašnjih gasnih instalacija na njihovu propusnost, kao i obavezu informisanja, obuke i hitnog reagovanja po pozivu korisnika.

Gušenje nastaje smanjenjem koncentracije kiseonika u vazduhu, odnosno povećanjem koncentracije prirodnog gasa. Pri koncentracijama manjim od 5 % prirodni gas ne djeluje štetno po ljudski organizam. U većim koncentracijama deluje kao običan zagušljivac, smanjujući koncentraciju kiseonika u vazduhu.

Trovanje može nastati indirektno, iako sam prirodni gas nije otrovan. Naime, pri nepravilnom sagorevanju u dimnim gasovima, nastalim sagorevanjem prirodnog gasa, javlja se ugljen-monoksid (CO) koji je vrlo otrovan. Koncentracija ugljen-monoksida od 0,2 % u vazduhu prouzrokuje smrt u roku od 2 sata.

Eksplozija može nastati ukoliko se stvori koncentracija od 5% do 15 % prirodnog gasa u smesi sa vazduhom uz još jedan uslov postojanja otvorenog plamena, kao inicijatora paljenja.

Temperatura paljenja je najniža temperatura pri kojoj se gas, u smesi sa vazduhom (kiseonikom) zapali. Zavisno od sastava gasa, pritiska i granica paljenja (eksplozivnosti) najniža temperatura paljenja prirodnog gasa kreće se od 595 do 645 °C.

Karakteristike prirodnog gasa

Karakteristike prirodnog gasa

PRIRODNI GAS

Prirodni gas je čist izvor energije koji ne zagađuje okolinu, lako se koristi, praktičan je, dostupan i ne zahteva dodatni prostor za skladištenje.

Prirodni gas je bez boje i mirisa, vrlo zapaljiv, pri čemu oslobađa veliku količinu energije. Pri sagorevanju u atmosferu emituje niske količine potencijalno štetnih produkata za okolinu. Predstavlja zapaljivu mešavina ugljovodičnih gasova uglavnom metana, ali sadrži i etan, propan, butan i pentan. Prirodni gas koji se isporučuje za široku potrošnju je skoro čisti metan.

Prirodni gas nije otrovan i znatno lakši je od vazduha: gustina prirodnog gasa približno iznosi 0,68 kg/Sm3 a vazduha 1,293 kg/Sm3. Zapremina se obično meri standardnim kubnim metrima (Sm3) što odgovara količini gasa koja pri pritisku od 1,01325 bar i temperaturi od 15 °C zauzima prostor od 1 m3.

Prirodni gas sagoreva plavim plamenom, svrstava se među ekološki najčistije energente. Donja toplotna moć prirodnog gasa s kojom računamo u Srbiji je 33,338 MJ/m3.

Iz podzemnih nalazišta, prirodni gas se vadi i pročišćava, a zatim se transportuje gasovodnim mrežama. Gasovodi se sastoje od čeličnih cevi velikih prečnika, kompresorskih stanica, skladišta, mernih i regulacionih stanica. Odavde se preko distributivnih gasnih mreža (DGM) transportuje do korisnika. Prirodni gas je, uz ugalj, jedini primarni oblik energije koji se može direktno upotrebiti. Transportuje se u gasovitom stanju cevovodima, ili u tečnom stanju specijalnim brodovima (metanijerima) za tečni prirodni gas.

Pošto je prirodni gas bez boje, ukusa i mirisa, iz sigurnosnih razloga, za upotrebu u širokoj potrošnji dodaje mu se  miris kako bi mogao da se oseti u koncentracijama mnogo manjim od donje granice zapaljivosti. Obično se dodaje odmah posle izlaza iz transportnog sistema, na samom ulazu u distributivnu mrežu.

Ukoliko se prirodni gas koristi pravilno ne postoje nikakve opasnosti u njegovom korišćenju. Ali nepravilnim, odnosno nestručnim rukovanjem gasnim uređajima, može doći do neželjenih efekata kao što su gušenje, trovanje i eksplozije.

Prirodni gas je bez boje i mirisa, ali iz razloga bezbednosti dodaje mu se tečnost MERKAPTAN specifičnog mirisa koja potrošaču daje signal da gas curi iz instalacije. U tom slučaju treba zatvoriti slavinu dovoda gasa i zatražiti pomoć stručnog lica. U uputstvu svakog uređaja koji radi na gas postoji obrazloženje i objašnjenje mogućih rizika i kako ih sprečiti.

PRIMENA PRIRODNOG GASA

Primena prirodnog gasa se može podeliti na njegovu primenu u energetske svrhe kao goriva (za grejanje ili pokretanje motora sa unutrašnjim sagorevanjem) i u neenergetske svrhe kao sirovina u hemijskoj industriji (pri proizvodnji azotnih đubriva, metanola, sirćetne kiseline i drugih hemijskih jedinjenja).

Prirodni gas se koristi u domaćinstvima, kao energent za grejanje i hlađenje (male kotlarnice za celu kuću, etažno grejanje, grejanje raznim gasnim pećima), pripremu tople potrošne vode i pripremu hrane, kao i u poljoprivredi (u povrtarstvu, cvećerstvu, stočarstvu) i za proizvodnju toplotne energije i tehnološke pare u toplanama i u industrijskim energanama.